Njutnova jabuka

Postoji popularna priča o tome kako je jedna jabuka sorte flower of Kant (cvet Kenta) pala sa drveta inspirisala Njutna da formuliše svoju teoriju gravitacije. Ilustratori i crtači karikatura i stripova idu još i dalje, sugerušući da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da je taj udarac na neki način učinio ga svesnim gravitacione sile. Džon Konduit (John Conduitt), Njutnov pomoćnik u vreme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca (slično našem današnjem položaju Guvernera narodne banke) i muž Njutnove nećake, pišući o Njutnovom životu opisao je ovaj događaj na sledeći način:

Godine 1666. on je opet napustio Kembridž i odmarao se kod svoje majke u Linkolnširu. Dok se zamišljeno šetao po bašti krivudajući tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije (koja prenosi jabuku sa drveta na zemlju) nije ograničena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje nego što mi obično mislimo. Zašto ne toliko daleko kao što je Mesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati na njegovo kretanje, recimo zadržavati Mesec na njegovoj orbiti, posle čega se bacio na proračunavanje efekata ove njegove pretpostavke.

Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno delovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da bude takođe i sila koja zadržava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada (obrnuto je srazmerna) sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga može se izračunati period Mesečeve orbite, i to u veoma dobroj saglasnosti sa izmerenim podacima. On je dalje pretpostavio da je ista sila odgovorna i za kretanja planeta po njihovim orbitama, kao i druga orbitalna kretanja i, u skladu s time, nazvao je ovu silu „univerzalna gravitacija“.

Njutnov savremenik, pisac Vilijam Stakli (William Stukeley), zabeležio je u svojim „Sećanjima iz života Ser Isaka Njutna“ razgovor sa Njutnom u Kensingtonu, 15. aprila 1726, u kojem se Njutn podseća kako je: „Nedavno je predstava o gravitaciji došla u njegove misli. Bilo je to prilikom pada jedne jabuke sa drveta“, rekao je Njutn u jednom zamišljenom raspoloženju. „Zašto je to tako da jabuka uvek pada vertikalno sa drveta na Zemlju?“, pitao je Njutn sam sebe. „Zašto se ne kreće na stranu ili naviše, nego uvek pada prema centru Zemlje?“ .

Na sličan način i Volter piše u svom „Eseju o Epskoj poeziji“ (1727), „Ser Isak Njutn hodajući po svojoj bašti, pomislio je po prvi put na svoj sistem gravitacije, gledajući jednu jabuku kako pada sa drveta“.

Ova objašnjenja predstavljaju verovatno preuveličavanja Njutnove sopstvene priče o tome kako je sedeo pored prozora svoje kuće u Vulstrop Manoru i gledao jabuku kako pada sa drveta.

Za mnoga stabla tvrdi se da su drvo jabuke koju je Njutn opisao. U Kraljevskoj školi u Grantamu tvrde da je škola neku godinu kasnije dobavila sebi ovo stablo, tako što ga je iščupala sa korenom i prebacila u upravnikovu baštu. Osoblje „Nacionalnog trusta za nadzor nad mestima od istorijske važnosti i prirodnih lepota“, u čijem je vlasništvu danas Njutnova kuća Vulstrop Manor, osporavaju ovo i tvrde da je drvo koje se nalazi u njihovoj bašti ono koje je Njutn opisao. Potomak originalnog drveta jabuke može se videti kako raste ispred glavne kapije Triniti Koledža, u Kembridžu, nešto niže od sobe u kojoj je Njutn stanovao kada je tu studirao.

Neka čestitaju sebi smrtni što je takva i tolika dika roda ljudskog na svetu bila (lat. Gratulentur sibi mortals tale tantumque generis humani exstitisse decus)” Epitaf na naučnikovom spomeniku

DMU Timestamp: June 04, 2019 04:29