Mihajlo Pupin
1 additions to document , most recent over 8 years ago
| When | Why |
|---|---|
| Jan-14-17 | fotografija Mihajla Pupina |
Mihajlo Pupin - naš veliki naučnik
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, u Banatu. Njegovi roditelji, Konstantin i Olimpijada, iako nepismeni zemljoradnici, upućivali su ga od ranog detinjstva da ide u svet i bavi se naukom.
Mihajlo je najpre učio u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj školi u Idvoru, a zatim u Nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Posle toga je prešao u Građansku školu i Realku (srednju školu) u Pančevu. Kao odličan učenik, dobio je već 1871. stipendiju u Pančevu.
Tokom letnjih igara na pašnjacima, gde je sa dečacima čuvao goveda, vežbali su dozivanje kroz zemlju i orijentaciju prema zvezdama, što će mu tokom životnih otkrića postati osnova za telefoniju na velikim udaljenostima.
Nastavnik Kos, koji je prepoznao Pupinov potencijal i darovitost, omogućio mu je da, nakon gimnazije, ode na studije u Prag 1872. godine. U Pragu ostaje veoma kratko i nakon iznenadne smrti njegovog oca, odlučuje da otputuje u Ameriku. Prodao je svoje knjige i odelo kako bi kupio brodsku kartu. Krajem marta 1874. godine stigao je u Ameriku, a s obzirom na to da nije znao engleski jezik, prva godina u Americi bila mu je veoma teška.
Za mladog Pupina bili su to teški prvi koraci u novom svetu — bez sredstava za život, znanja jezika i stalnog zaposlenja. Prinuđen je bio da obavlja razne fizičke poslove — istovar uglja, farbarske, poljoprivredne i druge radove. Naučivši malo bolje engleski, uspeva da se zaposli kao pomoćnik mašiniste parnih kotlova. U slobodnom vremenu Pupin priprema prijemni ispit za upis na koledž, pri čemu je morao da savlada osnove grčkog i latinskog jezika. Napušta posao i upisuje se 1879. godine na Kolumbija univerzitet. Zahvaljujući upornom radu i svom talentu, u toku studija dobio je više nagrada, koje su mu, pored prihoda od rada u toku školskih odmora i podučavanja, omogućile egzistenciju. Školovanje je završio 1883. godine sa odličnim uspehom, pa dobija stipendiju za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je položio doktorat iz oblasti fizičke hemije.
Svoju nastavničku karijeru i naučnu delatnost započeo je kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1889. godine. Pupin je punih četrdeset godina bio nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, od 1889. do 1929. godine.
Pupin je smislio mnogo pronalazaka, od kojih je patentirao 24. Za svoj sveobuhvatni rad dobio je mnoge nagrade i priznanja.
Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka" 1924. je godine dobio Pulicerovu nagradu.
Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve moguće načine.
Pupin je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je ćerku Varvaru, udatu Smit.
Mihajlo Pupin je umro 15. marta 1935. godine u Njujorku, a sahrani su prisustvovali mnogi nobelovci, poznati naučnici i njegovi đaci; sahrani je prisustvovao i Nikola Tesla.
.
Added January 14, 2017 at 9:49am
by prof. Valovec
Title: fotografija Mihajla Pupina
icons on the left to see existing comments.
0 General Document comments
0 Sentence and Paragraph comments
0 Image and Video comments
Poznat je Olimpijadin savet Mihajlu: “Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život pun večne slave.” A, on je govorio da mu je majka bila bolji učitelj od svih koji su ga učili.
New Conversation
Hide Full Comment
,, Da bismo uspešno obavili zadatak- sačuvali volove od lovokradica – zabadali bismo noževe utvrdu zemlju,a zvuk bi se , udarivši o njihovu drvenu dršku , prenosio od jednog do drugog uveta, prislonjenog uz toplo dno. To je bio naš način telefoniranja – bez žica i slušalica! Shvatili smo da zvuk bolje putuje kroz tvrdu zemlju nego kroz vazduh….Ta veza zvuka i svetlosti za mene je postala najveća i najlepša misterija!,, Mihajlo Pupin,iz istoimene knjige Jasminke Kulauzov Reba
New Conversation
Hide Full Comment
“Sa pet centi u džepu, bio je samo jedan od hiljada iseljenika koji su 1874. godine zakoračili na dok Kasl Gardena u Americi koji, poput njega, nisu govorili ni reč engleskog. Čitavu “ušteđevinu” potrošio je na parče pite sa šljivama, u kojoj je od šljiva bilo mnogo više — koštica.,, M.Pupin,Sa pašnjaka do naučenjaka
New Conversation
Hide Full Comment
Najpoznatije Pupinovo otkriće su kalemovi koji omogučavaju prenos zvuka na velike udaljenosti. Oni nose ime po njemu i nazivaju se Pupinovi kalemovi, a proces njihove postavke Pupinizacija.
New Conversation
Hide Full Comment
General Document Comments 0
