Jonska veza

JONSKA VEZA

Jonska veza je vrsta intramolekulske hemijske veze koja nastaje između metala i nemetala. Tipičan primer jonske veze grade alkalni i zemnoalkalni metali sa halogenim elementima, na primer natrijum-hlorid, NaCl.

Kod jonske veze jedan atom potpuno gubi jedan ili više elektrona, a drugi atom ih prima. Budući da se elektroni u potpunosti odvoje od atoma, nastaju joni. Atom koji je otpustio elektron postaje pozitivno naelektrisan jon, katjon, a atom koji je primio negativno naelektrisanje, postaje anjon.

Nastajanje jonske veze

Da bi nastala jonska veza između atoma, dati atomi moraju prethodno postati joni, odnosno jedan atom mora izgubiti određen broj elektrona, a drugi atom primiti te iste elektrone. Atom koji gubi elektron(e) postaje pozitivan jon, katjon, a atom koji prima elektron(e) postaje negativan jon, anjon. Atom može postati katjon, odnosno ima mogućnost da otpusti elektrone, samo ukoliko ima malu energiju jonizacije. S druge strane, neki atom će primiti elektrone i postati anjon, samo ako ima veliki elektronski afinitet.

Najmanju energiju jonizacije imaju elementi 1. i 2. grupe PSE (alkalni i zemnoalkalni metali), a najveći afinitet prema elektronu elementi 17. grupe (halogeni elementi), kao i kiseonik iz 16. grupe, to su tipični elementi koji grade jonsku vezu.

Atomi metala uvek otpuštaju elektrone koje primaju atomi nemetala, a broj primljenih elektrona mora biti jednak broju otpuštenih elektron.

Primer

Natrijum je izrazit metal, a hlor izrazit nemetal. Atom natrijuma ima malu energiju jonizacije i u valentnom nivou sadrži jedan elektron, a hlor je element sa visokim elektronskim afinitetom i poseduje sedam elektrona u valentnom nivou. Njihove elektronske konfiguracije su navedene ispod.

Na: 1s2 2s2 2p6 3s1

Cl: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5

Atom natrijuma će lako otpustiti usamljeni elektron iz 3s-orbitale, čime postiže stabilnu elektronsku konfiguraciju njemu najbližeg plemenitog gasa, neona, i postaje pozitivan jon. Ovaj elektron prima atom hlora u svoju delimično popunjenu 3p-orbitalu, pri čemu i on postiže elektronsku konfiguraciju njemu najbližeg plemenitog gasa, argona.

Prostorni raspored

Kubična struktura natrijum-hlorida.

Joni unutar molekula sa jonskom vezom su u prostoru pravilno raspoređeni. Svaki katjon ne deluje samo na jedan anjon, i obrnuto, već na sve susedne jone. Tako se formira kristalna rešetka, gde je svaki katjon okružen sa šest anjona na jednakim rastojanjima, formirajući tako pravilan oktaedar.

Kristalna rešetka NaCl

Svojstva jonskih jedinjenja

Zbog jakog elektrostatičkog privlačenja između suprotno naelaktrisanih jona,jonska jedinjenja su pri običnim uslovima u čvrstom kristalnom stanju,imaju visoku tačku topljenja i ključanja ,dobro se rastvaraju u vodi,vodeni rastvori jonskih jedinjenja provode struju.

DMU Timestamp: November 01, 2017 20:56

General Document Comments 0