Pobeda 1847. godine
Author: Ivana Manojlovic
5 additions to document , most recent about 8 years ago
| When | Why |
|---|---|
| Dec-05-17 | Da bi znali kako izgleda pisac |
| Dec-05-17 | Da bi znali kako izgleda pisac |
| Dec-05-17 | Da bi znali kako izgleda pisac |
| Dec-05-17 | Da bi znali kako izgleda pisac |
| Dec-05-17 | Da bi znali kako izgleda pisac |
0 General Document comments
0 Sentence and Paragraph comments
0 Image and Video comments
Победоносна 1847. година
Na kraju dokumenta imate četiri fotografije. Upišite nazive njihovih dela koja su značajna za pobedu Vukove reforme.
Vukov prevod “Novog zavjeta”
Đuro Daničić “Rat za srpski jezik i pravopis”
Petar Petrović Njegoš “Gorski vijenac”
Branko Radičević “Pesme”
Појачавање утицаја народне традиције у песништву нашег класицизма, наговештава појаву романтизма у књижевности. Захвалјујући Хердеровим идејама и подстицајима немачких писаца, чак и самог Гетеа, Вук је почео да сакупља народно благо. Вукова издања народних уморворина открила су писцима естетске вредности баштине и изражајне могућности народног говора.
Pronađi ko je bio Gete i šta je on rekao o našoj narodnoj književnosti.
U okviru svoje sakupljačke delatnosti, šta je sve sakupljao? Koje bitne knjige je izdao?
On je bio nemački pesnik, političar, naučnik i filozof a bio je i predsednik oblasti Vajmar. On je za srpsku poeziju rekao da je po svojoj lepoti uporediva sa biblijskom “Pesmom nad pesmama”.
On je izdao: “Faust”, “Jadi mladoga Vertera”, “Geteove misli”,… Što se tiče sakupljanja i sakupljačke delatnosti, ne mogu ništa da nađem.
Као допуна раду у књижевности, ‘’Гете је дао значајан допринос научном раду. У биологији, дао је теорију услова за метаморфозу биљака, по којој све биљке настају од листова. Такође је познат по свом открићу средишње виличне кости код људи.’’
Johan Volfgang fon Gete ( Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 — Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Pohadjao je prava, botaniku, hemiju, anatomiju. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma.On je za srpsku poeziju rekao da je po svojoj lepoti uporediva sa biblijskom “Pesmom nad pesmama”.Pisao je Romane (Jadi mladog Vartera (1774) Putovanja Vilhelma Majstera (1821) Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) Izbor prema sličnosti ) Drame ( Gec od Berlihingena (1773) – prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Faust, prvi deo (1808) Faust, drugi deo (1832). Pesme ( Prometej 1 Kralj vilenjaka Rimske elegije (1795) Rajneke Fuks (Reineke Fuchs) Godine učenja čarobnjaštva, Herman i Doroteja (1797)) Naucna dela ( Metamorfoza biljaka (1790), Teorija boja (1810), Putovanje Italijom, Posmrtna posla, Geteovi razgovori)
Година 1847. позната је као година победе Вукове језичке и правописне реформе. Ту победу истичу Вуков превод Новог завјета и филолошка расправа Ђуре Даничића, Рат за српски језик и правопис, а још више је потврђују Горски вијенац Петра II Петровића Његоша и Песме Бранка Радичевића.
Koja dela predstavljaju pobedu Vukove reforme i zašto je to pobeda?
Koga je to Vuk kritikovao i kako je imenovao takav način pisanja?
Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je staroslovenski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika:
Vukov prevod “Novog zavjeta”
Đuro Daničić “Rat za srpski jezik i pravopis”
Petar Petrović Njegoš “Gorski vijenac”
Branko Radičević “Pesme”
Vuk je kritikovao roman Ljubomir u Jelisijumu od Milovana Vidakovica.Romani koje je Vidakovic pisao bili su moralizatoriski bez vece umetnivke vrednosti sa sehmatizovanim likovima i zapletima.U njegovim romanima zastupljene su osnovne osobine sentimentalizma kao sto su moralizatorski ton, naivni ljubavni zaplet,prenaglasena osecajnost…Takva kritika se naziva knjizevna kritika.
Dela koja su potvrdila Vukovu pobedu su njegov prevod Novog zaveta(gde on prikazuje snagu nardonog jezika jer se njime moze govoriti o tako kompleksnoj materiji ),Gorski vjenac od Petra II Petrovica Njegosa , Rat za srpski jezik i pravopis Djure Danicica i Pesme od Branka Radicevica .Kritikovao je delo Milovana Vidakovica Ljubomir u Jelisijumu , a takav nacin pisanja (kritika) je nazvan knjizevna kritika .
Наш романтизам је под јаким утицајем усменог песништва, немачке и енглеске романтичарске поезије. Уобичајена периодизација српске књижевности приказује три развојне етапе. Период раног романтизма повезује се са четрдесетим годинама 19. века. Другу генерацију наших романтичара представља група песника такозваног Омладинског доба. Трећа је фаза позног романтизма.
Koje je vremensko trajanje romantizma?
Trajao je od 1800. do 1850. godine.
Стилске одлике и поетику књижевности предромантизма и свих других етапа српског романтизма упознаћеш у даљем раду, читањем Његоша, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића. Главна књижевна врста српског романтизма је лирска песма. Као и у већини европских књижевности овог периода, заступљене су и романтичарска поема и драма (највише романтичарска трагедија и историјска драма у ужем смислу), а у мањој мери проза.
Ko su glavni predstavnici romantizma?
Koji književni oblici dominiraju?
Predstavnici su: Đura Jakšić, Vuk Stefanović Karadžić, Jovan Jovanović Zmaj, braća Grim, Bajron, Šeli, Viktor Igo, Aleksandar Sergejevič Puškin, Laza Kostić, Njegoš, Branko Radičević.
Dominiraju lirika i poezija.
Romantizam je poceo krajem 18 veka do prve plovine 19 veka.Odnosno od 1800. do 1850. godine.
Glavni predstavnici romantizma su:
1)Johan Gotfrid Herder
2)Johan Volfgang fon GetE
3)Fridrih fon Siler
4)Dzordz Gordno Bajron
5)Aleksandar Sergejevic Puskin
6)Viktor Igo
7)Laza Kostić
8) Njegoš
9)Branko Radičević
10)Đura Jakšić
11)Vuk Stefanovic Karadzic
12)Jovan Jovanović Zmaj
Zanrovi
1)lirsko epski
2)lirsko epsko dramski
Dominiraju lirika i poezija.
Added December 05, 2017 at 8:24am
by Ivana Manojlovic
Title: Da bi znali kako izgleda pisac
http://laban.rs/lib/Njegosh/img/Njegosh-3.jpg
Njegoš
Added December 05, 2017 at 8:28am
by Ivana Manojlovic
Title: Da bi znali kako izgleda pisac
Naziv dela koje je se navodi u tekstu. Pronađi zašto baš to delo, šta je time Vuk pokušao da dokaže?
Dakle prevod Novog zaveta koji je dokaza tako reci snagu to jest potencijal narodnog jezika.Dokazao je da narodni jezik moze obajsniti sve dogadjaje i razmisljanja iz Novog zaveta.Time je da zavrsni udarac protivnicima.
Added December 05, 2017 at 8:29am
by Ivana Manojlovic
Title: Da bi znali kako izgleda pisac
Koje delo čiji je on autor je bitno za potvrdu Vukove reforme? I pronađi na pisanju kojih knjiga je Daničić sarađivao sa Vukom?
“Rat za srpski jezik i pravopis”
Pisao je “Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika” i “Mala srpska gramatika”.
Napisao je “Rat za srpski jezik i pravopis”
Pisao je “Rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika” i “Mala srpska gramatika”
Added December 05, 2017 at 8:30am
by Ivana Manojlovic
Title: Da bi znali kako izgleda pisac
Upiši naziv dela koje je štampano po novim pravopisnim i azbučnim pravilima?
Pronađi nešto o biografiji ovog pisca (ovo nije za sredu).
Petar II Petrovic Njegos napisao je Gorski vijena koji je štampan starim pravopisom.
Petar II Petrović Njegos (1/13. novembar 1813 — 19/31. oktobar 1851) bio je duhovni i svetovni vladar Crne Gore, te jedan od najvećih srpskih pjesnika i filozofa.Obrazovao se u nekoliko crnogorskih manastira i postao je duhovni i svetovni vođa Crne Gore po smrti svog strica Petra I.Njegos je poštovan kao pjesnik i filozof, a najpoznatiji je po svojoj epskoj poemi „Gorski vijenac“, koja se smatra za remek-djelo srpske i južnoslovenske književnosti. Druga njegova važna djela su „Luča mikrokozma“, „Ogledalo srpsko“ i „Lažni car Šćepan Mali“. Njegoš je sahranjen u maloj kapeli na Lovćenu, koju su srušili Austrougari u Prvom svjetskom ratu. Njegovi ostaci su premešteni u Cetinjski manastir, a potom u obnovljenu kapelu 1925. Kapela je uz podršku jugoslovenske vlade 1974. zamenjena Meštrovićevim mauzolejom.
Added December 05, 2017 at 8:30am
by Ivana Manojlovic
Title: Da bi znali kako izgleda pisac
General Document Comments 0
icons on the left to see existing comments.
0 archived comments