Uvod u Sociologiju
Zdravo, ja sam Nicole Sweeney i imam pitanje za vas: Da li ste se ikada zapitali kako funkcioniše svet? Ne govorim o atomima i molekulima, ili talasnim funkcijama i hemijskim reakcijama; Mislim na svet ljudi. Na primer, da li ste se ikada zapitali ko ide na koledž, i zašto? Zbog čega ljudi marširaju ulicama? Kako znate da treba da podignete ruku na času matematike, ali ne i na stolu za ručak? Zašto neki ljudi vole pozorišnu muziku, neki ljudi vole hip-hop, a neki vole oboje? Pa, saznaćemo o svim tim stvarima i još mnogo više. Posebno vi! Saznaćete o sebi i vašem mestu u svetu, jer je ovo kurs Sociologije.
Sociologiju je započeo francuskom filozofu po imenu Ogist Kont u 18 veku. On je želeo da postoji sistematična nauka za proučavanje društva, način da se istraže i reše njegovi osnovni problemi. I dok je sociologija danas veoma različita od onoga što je zamišljao Kont, negde je još uvek ista.
Sociologija je nauka o društvu.
Ali zar društvo nije velika stvar? Mislim, društvo je čitav grad; to je ekonomija; to je politika. A šta sve to ima veze sa podizanjem ruke na stolu za ručak? Puno, kako se ispostavilo.
Društvo je samo grupa ljudi koji dele kulturu i teritoriju.
I kultura je u svemu, od najvećih
pitanja u politici do najmanjih interakcija između ljudi.
Dakle da, društvo je veliko, ali je isto tako i veoma malo. Želite da vidite kako?
Idemo u Mehurić za Mišljenje! Zamislite da sedite sami u svojoj sobi, pevate uz vašu omiljenu muziku. Druge osobe ni na vidiku. Društvo nije nešto što se može naći svuda. Osim što ipak jeste. Čak i ako ignorišete kuću u kojoj se nalazite - roditelje, sestre ili cimere koje verovatno mučite svojim lošim pevanjem - i dalje postoji pesma koju pevate, i muzika koja ide s tim. Te stvari, uz bukvalno svaki objekat u prostoriji koji niste sami napravili, proizvod su društva. I možda ste sami dok pevate, ali niste bili sami kad Vas je prijatelj prvi put upoznao sa mjuziklom i njegovim pesmama. Zbog toga, Vaš ukus u muzici nije čisto Vaš. Na to, koju vrstu muzike volite da slušate može uticati bilo šta čemu ste bili izloženi kao dete, do onoga što vaši prijatelji vole, u kakvom komšiluku ste odrasli, ili u koje škole ste išli. Društvo je neobično; ono stiže na mesta koja ne očekujete. Hvala Mehuriću za Mišljenje!
Dakle, kada kažemo da je sociologija nauka koja proučava društvo i ljudsko ponašanje, to znači
da je sociologija neverovatno široka.
Zapravo, ona je možda najšira od onoga što mi zovemo društvene nauke.
Društvene nauke uključuju discipline poput ekonomije i psihologije, i dok svi oni imaju različite fokuse i perspektive, svi pokušavaju da shvate društveni svet objektivno, kroz kontrolisana i
ponavljajuća posmatranja.
Dakle, šta čini sociologiju drugačijom od drugih društvenih nauka?
Pa, kao i ostali, sociologija traži obrasce - ponavljajuće karakteristike ili događaje. Ali traži sve vrste obrazaca na svim mogućim mestima. Sociologija posmatra sve aspekte društva, i na svim nivoima, od dvoje ljudi koji pričaju, do razlika između nacija. To je opseg koji zaista određuje sociologiju, posebno u onome što je poznato kao sociološka perspektiva.
A sociološka perspektiva podrazumeva dve stvari : prvo, viđenje opšeg u pojedinačnom i drugo, viđenje čudnog u poznatom.
Videti opšte u pojedinačnom je način da se kaže da sociologija pokušava da shvati društveno
ponašanje stavljajući ga u svoj širi društveni kontekst.
Ako se vratimo na pevanje u sobi, sociolog koji Vas čuje s trotoara možda primećuje ne samo vaš izbor onoga što pevate, već i kako je taj pojedinačni izbor mogao biti pod uticajem vašeg razreda, komšiluka, rase, pola ili starosti.
Da uzmemo još jedan primer, sociologa možda nije briga da li ste se baš Vi odlučili da se venčate, ali bi mogao biti zainteresovan da sazna više o smanjenju stope braka u vašem društvu - i, recimo, šta uzrokuje to smanjenje i da li ima bilo kakvih društvenih uticaja.
Ili je možda više zainteresovan za činjenicu da se u SAD ljudi uglavnom venčavaju sa partnerom
iste klase i rase.
U oba slučaja - šta ljudi pevaju ili sa kim se venčavaju - sociolog je zainteresovan za opšti
obrazac, obrazac koji se sastoji od velikog broj pojedinačnih ličnih izbora.
Svaki pojedinac čini deo šablona i posmatrajući njihove lične izbore, sociolog može videti elemente celog šablona, kao što se može videti kako se jedan kamen uklapa u mozaik.
Posmatranje čudnog u poznatom je drugi deo sociološke perspektive, i možda ga je teže raditi. Da bi videli čudno u poznatom potrebno je pristupiti svakodnevnom svetu kao da ga vidite prvi put, kao da ste iz drugog sveta. Ovo je teško, ali je takođe neverovatno važno i nekako zabavno.
Kada smo na samom početku postavili pitanje zašto dižete ruku da bi postavili pitanje na času matematike, ali ne i na stolu za ručak, to je veoma mali primer pokušaja da se vidi čudno u poznatom. I to je jako teško učiniti zato što Vaše društvo teži da izgleda normalno. Vi to uzmite zdravo za gotovo.
Socijalizacija podrazumeva da ste naučeni razumevanju društva po zdravom razumu, i to nije loša stvar! Na kraju krajeva, potrebno je da imate zadrav razum za razumevanje društva kako bi živeli u njemu, zar ne? Morate znati da se rukujete kada upoznate nekog novog, da crveno znači stop i da bi trebalo da pokušate da se pojavite na vreme na sastanku. Ali ako će se sociologija baviti proučavanjem društva, mora da bude u stanju da posmatra ove stvari kao čudne i nepoznate, kako bi zaista shvatila kako rade, i otkrije obrasce ponašanja u kulturi. Zdrav razum treba samo da nas vodi kroz svet; ali sociologija mora znati šta je istina. A ovo je važno, jer zdrav razum društva ne sastoji se samo od bezopasnih konvencija, poput rukovanja.
Pre samo 200 godina u SAD, po zdravom razumu samo su beli muškarci bili sposobni da učestvuju u društvu. Po zdravom razumu ropstvo je bilo ispravno, a ženama nije trebalo dozvoliti da glasaju. Ove stvari su onda bile zdrav razum na isti način na koji se njihove suprotnosti sada uzimaju zdravo za gotovo.
I sociološka perspektiva - kada se vidi opšte u pojedinačnom i čudno u poznatom - pomaže nam da razumemo ovakve probleme, jer nam pomaže da vidimo neke od ključnih koncepata
u proučavanju društva.
icons on the left to see existing comments.
0 General Document comments
0 Sentence and Paragraph comments
0 Image and Video comments
U svom delu Kurs pozitivne filozofije (1839) godine, Kont je prvi put upotrebio reč sociologija-do tada se zvala socijalna fizika. Kont razlikuje tri stupnja u razvoju ljudskog duha.teološki, metafizički i pozitivni.
New Conversation
Hide Full Comment Hide Thread Detail
New Conversation
Predmet sociologije je društvo kao celina društvenih pojava-društvenih delovanja i ponašanja pojedinaca i grupa i njihovih međusobnih društvenih odnosa.
Pored opštih postoje i pojedinačne nauke kao što su ekonomske, političke, pravne koje se za razliku od sociologije koja proučava društvo kao celinu, bave pojedinim njihovim delovima.
New Conversation
Hide Full Comment
New Conversation
General Document Comments 0
Sociologija je opšta i osnovna nauka o društvu. Ova nauka koristi razne metode empirijskog istraživanja, simboličke interpretacije i kritičke analize kako bi razvila sistematsko znanje o društvenim aktivnostima, često sa ciljem primene ovog znanja radi dostizanja društvenog blagostanja. Predmet izučavanja se kreće od mikro nivoa društvene akcije i interakcije do makro nivoa sistema i društvenih struktura.
New Conversation
Hide Full Comment