narodne pesme, pevaci

Лирске песме (женске песме)

Синкретичне су (игра, музика, плес), различитог стиха-од 4 до 14 слогова, неке имају обавезан припев, без строфа.

1. Обредне песме-описују обредне, колективне радње током празника; народ је веровао у моћ одређених радњи (брање цвећа, умивање водом у одређено време, зазивање кише); митолошка, паганска веровања. Најстарије су лирске песме. Праћене песмом и игром. Обичајне песме се према намени и времену извођења деле на: додолске (летње песме, дозивање кише помоћу магије, имају обавезан припев у седмерцу, колективне песме), коледарске (посвећене култу плодности, певају о рађању нове године и сунца, имају припев коледо), божићне (певају се од Бадње вечери до Нове године, култ предака), богојављенске (певају о Исусу и његовом крштењу на Јордану, улога магијског биља, митска подлога), ђурђевске (посвећене култу плодности, магијска основа, веровање у моћ биљака; касније се спојиле са хришћанским веровањем ), краљичке (везане за празник Тројице, певају их девојке-обучене као краљице, изводе игру док певају, пуне животне радости и породичне среће), ивањске (задржале паганска веровања иако славе светог Јована, праћене паљењем ватре), спасовске .

2. Митолошке песме-о вилама или неким други митским бићима, њиховом настанку ( Сунце се девојком жени).

3.Обичајне песме-описују обичаје који прате важне догађаје у животу човека. Деле се на: здравице, тужбалице (сахране), сватовске (свадбене)-кад се испроси девојка, кад сватови долазе по њу; успаванке.

4. Посленичке-песме о раду-певају о тешком животу човека. Имају социјални карактер. Према врсти послова деле се на жетелачке (описују такмичење у раду, удварање момака и девојака, са много елемената љубавне поезије), копачке ( певају их девојке у паузи између копања, садрже и љубавне мотиве), песме о мобама и прелу,

5. Љубавне песме: изражавају типична, општа осећања. Она се посредно износе кроз неки догађај или симболичну слику. Најчешће су у лирском десетерцу или осмерцу.

6. Породичне песме- везане за осећања према најужој породици (према брату, сестри, мајке према деци). Реално описују живот и односе у породици,

7. Шаљиве песме

• 8. Религиозне песме-исказују верско осећање, моралну поуку, молитву. Мешају се митолошке слике и хришћанско учење са паганским веровањима. Стварали су их обични монаси. Подгрупу чине слепачке песме или клањалице- певају слепци док просе.

Paragraph 10 0
No paragraph-level conversations. Start one.

Paragraph 10, Sentence 1 0
No sentence-level conversations. Start one.

Епске песме (мушке)

• Вук их је поделио хронолошки:

Paragraph 12 0
No paragraph-level conversations. Start one.

Paragraph 12, Sentence 1 0
No sentence-level conversations. Start one.
• 1. Епске песме старијих времена-до краја 15. века и пропасти самосталних средњовековних држава. То су песме о Немањићима, Мрњавчевићима, косовским јунацима, Јакшићима, Црнојевићима.

Paragraph 13 0
No paragraph-level conversations. Start one.

Paragraph 13, Sentence 1 0
No sentence-level conversations. Start one.
• * Према данашњој подели по циклусима:

Paragraph 14 0
No paragraph-level conversations. Start one.

Paragraph 14, Sentence 1 0
No sentence-level conversations. Start one.
• -преткосовски циклус- Немањићи -покосовски циклус (Бранковићи, Јакшићи)

Paragraph 15 0
No paragraph-level conversations. Start one.

Paragraph 15, Sentence 1 0
No sentence-level conversations. Start one.

-косовски циклус- о косовским јунацима - циклус Марка Краљевића

2. Епске песме средњих времена- опевају борбе хајдука и ускока у 16. и 17. веку.

* Према данашњој подели по циклусима:

-хајдучки циклус (Стари Вујадин, Мали Радојица, Старина Новак)

-ускочки циклус (Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана)

3. Епске песме новијих времена-песме о борбама за ослобођење Србије и Црне Горе (18. и прва половина 19. века).

*Према данашњој подели по циклусима:

-Песме о борбама за ослобођење Србије (Бој на Мишару, Почетак буне против дахија)

- Песме о борбама за ослобођење Црне Горе (Три сужња)

Лирско-епске песме: баладе и романсе (поеме су само у ауторској књижевности)

Вукови певачи

Старац Милија: Бановић Страхиња, Женидба Максима Црнојевића

Тешан Подруговић: Женидба Душанова, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Женидба Марка Краљевића, Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Цар Лазар и царица Милица, Женидба Стојана Јанковића

Старац Рашко: Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи

Слепа Живана: Иво Сенковић и ага од Рибника

Анонимна слепица из Гргуревца: Косовка Девојка, Марко Краљевић укида свадбарину, Пропаст царства српскога

Филип Вишњић: Бој на Мишару, Почетак буне против дахија, Смрт Марка Краљевића

Слепа Јеца: Смрт војводе Пријезде

Стојан Хајдук: Женидба краља Вукашина

Гајо Балаћ: Мали Радојица

Ђура Милутиновић Црногорац: Три сужња

Грујо Меанџић: Марко Краљевић и бег Костадин

Трговац из Босне: Болани Дојчин

Јован Берић: Предраг и Ненад

Отац Стефан (Вуков отац): Кнежева вечера, Кнежева клетва, Топлица Милан уходи Турке (песме о Косовском боју), Диоба Јакшића

Предања (веровања):

1. Демонолошко (митолошко) предање-веровање у натприродна бића (ђаволе, вампире, вештице, дивове).Одликује га субјективност, веродостојан лични доживљај, у првом лицу. Занимљива су.

2. Етиолошко (есхатолошко) предање- предање о пореклу појава у природи, човекових особина, небеских тела, биљака и жиовотиња, настанку света, крају света. Други назив је скаска. Ако говори о појавама после смрти, у паклу или рају, зове се есхатолошко предање. Кратка су, занимљива, а доказ за веродостојност је сама појава (настанак корњаче, раван табан).

3. Културно-историјско предање-врста усмене историје о јунацима и догађајима, не треба да улију страх слушаоцу већ дивљење према јунаку или претку. То су предања о Марку Краљевићу, од рођења, стицања снаге, коња Шарца до смрти. Вук их је назвао јунаци и коњи њихови.

DMU Timestamp: January 25, 2018 19:54

General Document Comments 0