СЕОБЕ СРБА
1 additions to document , most recent almost 8 years ago
| When | Why |
|---|---|
| Mar-06-18 | Важно је |
0 General Document comments
0 Sentence and Paragraph comments
0 Image and Video comments
СЕОБЕ СРБА
Померање становништва са једне територије на другу.
Прва османлијска освајања наших земаља изазивала су сеобе српског становништва. Оне су биле најинтензивније од краја 14. до половине 18. века.Турски походи, пустошења, насиља, глад, немаштина, као и учешће Срба у бунама, устанцима, ратовима на страни хришћанских држава (Аустрије и Млетачке републике) против Турске изазивале су померање српског становништва ка северу и западу. Срби су се селили са простора Старе Србије, а насељавали су Јужну Угарску (данашњу Војводину, Хрватску, Славонију, Лику, Кордун, Далмацију). У историји српског народа две сеобе обележене су као преломни догађаји. То је Прва велика сеоба Срба из 1690. године и Сеоба Срба из 1737. године.
На основу прочитаног текста утврдити који су узроци сеоба Срба?
На основу прочитаног текста утврди који су били правци сеоба?
Paragraph 3 changes
Сеоба - померање становништва са једне територије на другу.
Реченица је непотребна, јер се понавља два пута у тесксту
Прва велика сеоба Срба
Прва велика сеоба Срба догодила се у време Великог бечког рата (1683 -1699), 1690. године. Срби су учествовали у овом рату на страни Аустрије, која им је обећавала посебне привилегије. Подигли су устанак против Турске на територији Македоније, познат по називу Карпошев устанак. Међутим, после победе Турака у бици код Качаника (1690), дошло је до повлачења аустријске војске, а са њом и српског становништва које се плашило одмазде турских власти. Сеобу је предводио пећки патријарх Арсеније III Црнојевић, који је у пратњи свештенства и са црквеним драгоценостима кренуо на север. Током ове сеобе око 40 000 Срба прешло је у јужну и средњу Угарску (на северу до Сент Андреје). У исто време више хиљада српских породица преселило се из Босне у Хрватску и Славонију. Стога се рачуна да се крајем XVII века у Хабзбуршку монархију преселило више од 60 000 Срба. На њихова напуштена села населило се арбанашко становништво. Турци су покушали да задрже Србе на овом простору, али нису успели, јер су они више веровали аустријском цару Леополду I, који им је обећавао посебне повластице.
Када је била Прва велика сеоба Срба?
Ко је био вођа сеобе?
За време ког рата се она одиграла?
Сеоба Срба - Паја Јовановић
По чему је значајна личност са слике?
Арсеније III Црнојевић
Рођен је 1633. године у Црној Гори, а умро 1706. године у Бечу, сахрањен је у манастиру Крушедолу. На челу Пећке патријаршије налазио се од 1674. до 1706. године. Био је двадесет четврти патријарх и последњи који је столовао у Пећи. Као патријарх путовао је 1683. године у Јерусалим. За време Великог бечког рата подигао је устанак против турских власти и био вођа Прве велике сеобе Срба. У Угарској је цар Леополд признао Црнојевића за старешину свих православних Срба који су се налазили у његовој држави. Спровео је реорганизацију православне цркве у Угарској, Хрватској и Славонији, која је као саставни део Пећке патријаршије била организована у тим крајевима. Оснивао је нове епископије, постављао епископе , долазећи често у сукоб с католичким клером, који је ометао његов рад и пропагирао унију.
Друга сеоба Срба
Сеоба Срба из крајева јужно од Саве и Дунава у Хабзбуршку монархију било је и за време ратова у 18. веку, али оне су биле мањег обима. Друга велика сеоба Срба била је под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, који је са српским народом узео учешћа у аустријско-турском рату (1737 -1739). Ова сеоба била је по броју исељеника и последицама знатно мања. Већина учесника ове сеобе, око хиљаду породица, насељено је у Срем.
На основу прочитаног текста одговори:
Ко је био вођа Друге сеобе Срба?
Срби су половином 18. века преговарали и са руским властима да се населе и на простор ове државе и да на руској територији створе „нову Србију“, али ти преговори су пропали. Србима нису одговарали тамношњи услови живота.
Последице сеоба биле су бројне за српски народ. Пре свега, Срби су напуштали своја огњишта и селили се далеко од своје земље. Мењали су етничку слику простора са кога су одлазили као и простора на који су долазили (на простор Косова и Метохије населила су се албанска племена, а Срби су постали значајан чинилац на простору Хабзбуршке монархије). Једна од последица је и укидање Пећке патријаршије, зато што су пећки патријарси били вође најмасовнијих сеоба.
Утврди последице сеоба Срба?
Ко је личност са слике?
Коју титулу је носио?
Арсеније IV Јовановић Шакабента, рођен је у Пећи 1698. године 1748, а умро је у Сремски Карловци 1748. године.Био је двадесет осми патријарх српске цркве. Арсеније је родом из Бањана из села Шаке код Реновца , а по чему је и добио презиме Шакабенте. Постао је патријарх 1725. године
.
Арсеније IV је, попут Арсенија III Чарнојевића активно радио на ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио аустријској војсци када је 1737. године избио нови аустро-турски рат. Са њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну Аустрије. Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску.
Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским свештенством и народом.
Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у Карловцима подигао нови двор (који је касније изгорео у пожару) и семинар и капелу светог Трифуна, која је постојала све до подизања карловачке Саборне цркве.
Током живота у Аустрији, Арсеније IV није одржавао везе са патријархом Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и црквама у Србији.
Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима. Сахрањен је у манастиру Крушедол.
ИЗВОР
Куће и кућишта заборавише, на жене и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора.
Можете ли да објасните овај текст.
Осећања.
( Текст прилагођен на основу књиге Сеобе,Милош Црњански,Београд
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ:
1. Који су били узроци сеоба Срба?
Одговорите на постављена питања
2. Да ли знаш неко дело из српске књижевности које говори о сеобама?(наведи назив дела и име писца)
3. Одговори на постављена питања:
1) Када је била прва већа сеоба Срба у Хабзбуршку монархију?
2) За време ког рата се догодила Друга велика сеоба Срба?
______________________________________________________________________
4. Ко је био вођа Срба у Другој великој сеоби?
6. Које су последице сеоба Срба?
Added March 06, 2018 at 1:46am
by diplomirani istoricar Vasiljevic
Title: Важно је
СРБИ У РАТОВИМА АУСТРИЈЕ И МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПРОТИВ ТУРСКЕ
Овај додатак служи да се подсетите онога што сте радили на предходним часовима
1. Када су се Турци Османлије појавили у Европи?
2. Која династија влада Отоманском империјом?
Ратови и освајања играју веома важну улогу у историји Турске . У периоду од 14. до краја 17. века ти ратови су углавном били успешни, а до 20. века неуспешни. Први суседи Турске државе у Европи, после пада балканских држава биле су Млетачка република и Аустрија. У периоду од 16. до 18. века ове две државе водиле су бројне ратове против Турске, или у савезу, или појединачно. У овим ратовима учествовало је и покорено хришћанско становништво, и на страни хришћанских држава и на страни турске.
Ратови Аустрије и Турске
Први у низу ратова које су водиле Аустрија и Турска био је Дуги или Сисачки рат (1593 -1606). Започео је турским нападом на Аустрију. Срби су овај рат искористили да подигну устанак Срба у Банату 1594. године под вођством Пећког патријарха Јована Кантула. С обзиром на то да нису добили очекивану помоћ од хришћанских владара, устанак је угушен. Његова последица је спаљивање моштију светог Саве на Врачару. Рат је завршен миром у Житви, који је био неповољан за Турску, јер први пут није добила проширење своје територије.(status que - мир закључен под једнаким условима; ниједна страна није добила, а ни изгубила своје територије.
Храм светог Саве
Где се налази Храм светог Саве?
1. Ко је био свети Сава?
2. По чему је он значајан?
Много значајнији и по последицама и по дужини трајања за српски народ био је Велики Бечки или Морејски рат (1683 - 1699). Рат је почео опсадом Беча, да би се против Турске ујединиле хришћанске државе Аустрија, Млетачка република и Пољска у савез Света лига. То је био последњи пут да су Турци продрли у средњу Европу, али су морали да се повлаче пред налетом савезника. Изгубили су Београд, Ниш, Призрен, Скопље. Аустријски генерали позивају хришћанске народе да им се придруже у борби против Турака. Срби су се одазвали тако што су подигли Карпошев устанак (1690) на територији Македоније. Тај устанак подржао је и Пећки патријарх Арсеније III Црнојевић. Међутим, битком код Качаника (1690), заустављен је продор аустријске војске. Са повлачењем аустријске војске, дошло је и до повлачења српског становништва предвођеног својим патријархом на територију Аустрије. Тај догађај познат је као Прва велика сеоба Срба. Рат је завршен Карловачким миром 1699. године. Аустрија је добила највећи део Угарске, осим Баната и Срема, а изгубила већи део територија у Босни и Далмацији. Овим миром Турска први пут губи своје територије, што је знак слабљења османске моћи.
Турска и Аустрија водиле су и три рата у 18. веку.
Први од тих ратова трајао је од 1716. до 1718. Завршен је Пожаревачким миром. Турска је изгубила Банат, део Влашке, део Босне и северну Србију све до Ваљева. Од освојених области у Србији, Аустрија је основала Краљевину Србију, у којој су Срби имали значајну улогу.
Еуген Савојски утицао је на уређење Србије за време аустријске управе
Међутим, Турска се веома брзо опоравила од овог пораза. Успела је да поврати већи део изгубљене територије у рату који је водила са Аустријом од 1737. до 1739. године. Закључен је мир у Београду, којим је граница између ове две земље успостављена на рекама Сави и Дунаву и више се није мењала. Заједно са аустријском управом из Србије се повлачи и један део српског становништва, предвођен патријархом Арсенијем IV Јовановићем. Овај догађај познат је под називом Друга велика сеоба Срба.
Последњи Аустријско-турски рат вођен је од 1788. до 1791. године. Познат је под називом Кочина крајина по Кочи Анђелковићу. Значајан је за Србе зато што су стицали војно искуство у аустријским фрајкорима. Кочи Анђелковићу, једном од вођа фрајкора, пошло је за руком да на територији источне Србије створи слободну територију. Рат је завршен Свиштовским миром, којим је граница остала иста (на рекама Сави и Дунаву), а Срби су добили амнестију.
Фрајкори - добровољачки одреди
Амнестија - помиловање за учешће у рату
Ратови Млетачке републике и Турске
Млетачка република или Венеција била је у успону у исто време кад и Турска. Била је највећа поморска сила. Интереси Млетачке и турске сукобљавали су се око превласти над Средоземним морем. Први значајнији сукоб била је битка код Лепанта 1571. године, у којој је Млетачка република доказала да је већа сила од Турске.
Млетачка је против турске водила Кандијски рат (1645 -1669) за превласт у источном Средоземљу. Велики значај у овом рату имало је и српско становништво које се борило на страни Млетачке, на територијама Далмације и Боке Которске. Овај рат је завршен тако што је Млетачка изгубила острво Кандију, али је добила неке поседе у Далмацији.
Венецијанска графика из 1651 . која приказује лава симбол Млетачке републике, како чува Кандију, иако је тада већина острва била у отоманским рукама.
Млетачка је заједно са Аустријом и Пољском закључила савез Свету лигу за борбу против Турака у Великом бечком рату. Али, кад Млечани воде овај рат он се назива Морејски рат (1684-1699).Млечани су у овом рату добили Мореју, али су је већ 1715. године изгубили.
Мореја је полуострво Пелопонез
Поред Аустрије и Млетачке републике, Турска је ратовала и са другим хришћанским државама. Најзначајнији за Србе били су ратови које је водила са Русијом. Рат Русије и Турске (1768 -1774) завршен је Кучук-кајнарџијским миром, на основу кога је Русија добила право да постане заштитница хришћана на Балкану. Од тада почиње сукоб Аустрије и Русије око превласти над турским територијама на Балканском полуострву, што ће оставити велике последице у историји балканских народа.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ:
1. Које две хришћанске државе представљају највећу претњу Турском царству?
_________________________ и _________________________________
2. У ком рату је Турска први пут остала без својих територија?
3. Зашто је за Србе значајан Велики бечки рат?
4. Зашто је за Србе значајан Дуги рат?
5. Колико ратова Аустрија и Турска воде у 18. веку?
6. Када је граница између ове две државе успостављена на рекама Сави и Дунаву?
7. Шта су фрајкори?
General Document Comments 0
icons on the left to see existing comments.
0 archived comments